OS Vasa Pelagic Leskovac

IV razred

Ko u ovu školu ide u pravog čoveka stasa. Njeno ponosno ime zna se, to je Pelagaić Vasa.

 

 

 

Učiteljice IV razreda u školskoj 2008/09 godini:

Učiteljica IV1 - Dimitrijević Živka
Učiteljica IV2 - Stamenković Vesna
Učiteljica IV3 - Stevanović Ljiljana
Učiteljica IV4 - Pešić Živana

 

 

 

 

 

- - NEKI RADOVI UČENIKA:

Priča jedne visibabe

Jutros rano, kada su prvi zraci toplog sunca obasjali vrh planine, probudila sam se iz dubokog sna i pozdravila proleće.Umila sam se rosom koja je osvežila moje nežne latice. Moja velika kuća je opet oživela. Puna je veselih stanovnika, zelenila i šarenila.
Ja i moje prijateljice opet veselo ćaskamo. Pričamo jedna drugoj šta smo sve sanjale u toku zime. Uz priču slušamo cvrkut ptica. Sve je toplo, nežno i veselo. Deca se igraju. Pčelice zuje, trava raste, sunce sija, žbunje, drveće.
Prvi dan proleća je za mene, malu visibabu, najlepši dan. Jedva sam čekala da promolim glavu i sve ovo ugledam. Nestrpljivo sam očekivala razgovor sa ostalim vesnicima proleća i pticama selicama. I sve, sve u vezi proleća sam jedva čekala!
Želela sam da me deca pomirišu, da me blagi povetarac pomiluje po licu. Sada sve to ostvareno-jer, proleće se javilo i sve usrećilo!

Prolećnica

Kako TANJUG javlja, stiglo je proleće!
Sve se budi od zemlje do neba. Zeleni tepih od mlade trave, prošarali su raznobojni cvetovi. Na jednom kraju tog prelepog tepiha zumbul se plavi i mami treperovog leptira da šari. Pčelica zujka- i ona bi htela do zumbulka. Vredni mravi izlaze iz svojih skloništa i počinju da rade dok im cvrčak cvrči. Ogolele grane nisu više usamljene jer su ih cvetići kajsije, breskve i višnje ukrasili. Vrapčiću su se vratile drugarice laste. U obližnjoj bari rode veselo klepeću krilima, a iz šumice koja lista, posmatra ih beli zeka, skakutajući tamo-amo. U tom skakutanju mu se pridružila veverica na grani koja sa visine posmatra dolazak proleća.Vetrić lahori i sa sobom nosi miris bilja. Potok, žubori svojim, ispisuje note po kojima ptičice poju i dozivaju decu u gaj.
Dok žarko sunce zlati vrhunac dečjoj graji, u gaju sreći nema kraja. SLAVI SE PROLEĆNICA

Proleće

Doslo je proleće, blažene sreće.
Sve što je lepo, ponovo se radja, svaka bašta je sve mladja.
Leptir u vazduhu, pčela na cvetu, srna na potoku, ptica u letu, ima li šta lepše na svetu?
Mladje cveće, pozdravlja starije i tu počinju prolećne igrarije.
Kroz plavo nebo, rode jezde, u stare odžake se gnezde.
Šuma se u proleće najviše budi, sve više i više kad je zavole ljudi.
Sve to proleće donosi, kao majka što dete nosi!

Moja škola
Moja je škola mravinjak pravi,
a djaci su u njoj kao maleni mravi.
Svakom je djaku škola druga kuća,
koja djaka čeka od večeri do svanuća.
A kad jutro svane, škola širi krila
da dočeka djake i ispriča šta je snila.
Školsko se zvono oglašava jako,
raduje se njemu djače svako.
Hodnikom se ori cika, vriska, graja,
dečjem veselju stvarno nikad kraja.
U klupici svakoj sedi djak do djaka,
željna znanja tu je bas glavica svaka.
Ko u ovu školu ide u pravog čoveka stasa.
Njeno ponosno ime zna se,
To je PELAGIC VASA!